Dragi profesori, drage kolege i prijatelji,
Pre bilo kojih drugih reči molim vas da ustanete da bismo se, sa dužnim pijetetom, setili naših drugarica i drugova koji više nisu sa nama:
- iz IVa: Nikolić Ignjat, Prvulović Dragi,
- iz IVb: Bogdanović Nenad, Ivančević Srđan, Jandrlić Željko, Jovanović Dragan, Pejović Radojica, Todorović Dragan,
- iz IVc: Veljković Mihailo, Zografski Zlatko, Milošević Gordan, Milošević Uroš, Miljković Dobrila, Ćostarov Ivan, Černe Sočan,
- iz IVd: Biorac Milanko, Jagličić Stojanka, Jovanov Đurica, Lučić Vojislav, Milošević Spasoje, Široki Adam
… Mnogo mi je teško što ih ovako prozivam, čini mi se kao da se, nemo, u koloni definitivno opraštaju od nas. Tugovali smo za svakim ponaosob, ali se ovako, pominjanjem svih, tuga udesetostučava…
I mnogi naši profesori više nisu sa nama: Milica Ilić-Dajović, Julija Vukadinović, Đorđe Vukomanović, Ljubomir Protić, Arif Zolić, Georgije Stojković, Branka Đerasimović, Života Joksimović, Jelena Milogradov-Turin, Zorica Marinac, Aleksandar Cvetković, Vasilije Jović., Branka Mojsović, Vuk Milatović, Enes Udovičić.
…
Razmišljajući prethodnih dana o ovom današnjem našem okupljanju mislila sam kako pronaći prave reči kojima treba da vam se obratim, kad bi svako od prisutnih da je na ovom mestu (za govornicom) i znao i umeo mnogo toga da kaže o našoj školi, našim profesorima, našoj generaciji… Da li ću reći ono što treba, ono što biste želeli i voleli da čujete?
Da vam prvo prenesem pozdrave naših profesora koji sticajem okolnosti nisu došli danas:
- Pozdravlja vas biranim rečima naš direktor i profesor fizike i elektronike – dr Milan Raspopović. Rekao je da se seća mnogih i da je ponosan na naše rezultate i uspehe, i da vam obavezno kažem da je postao “prađed”
- Profesorka Olga Mosusov-Mokranjac koja je nekima od nas predavala francuski, a jedno vreme bila i sekretar škole pozdravlja svoje učenike i nekadašnje kolege,
- Profesor dr Jovan Mališić se setio imena učenika iz odeljenja u kojem je predavao i pozdravio ih, kao i sve prisutne.
…
Kako u nekoliko minuta osvetliti prošle događaje i njihov značaj i dobiti celovitu istinu o generaciji ’73, petoj generaciji Matematičke gimnazije? Ta istina je kao centar lopte, a svako od nas je na nekoj udaljenosti od tog centra i vidi tu našu zajedničku istinu pod drugim uglom. Zato bi najbolje bilo da napravimo mozaik od delića naših sećanja – predivan bi bio sa kockicama svih boja, sa mnogo zlatnih, srebrnih, dijamantskih delova.
Da pitam prvo: da li je neko u maju 1973. uopšte pomišljao na sastanak generacije posle 50 godina? Verujem da nije niko. Znam da ja nisam. A pogotovu ne da ću držati govor.
Započeću svoje izlaganje pominjanjem jednog statističkog testa saglasnosti, tzv. testa Kolmogorova, kojim se proverava u kojoj meri neki skup podataka odgovara po svojim karakteristikama određenoj, poželjnoj raspodeli. Ovde ćemo razmotriti višedimenzionalni skup podataka koji čine učenici i profesori naše i ostalih generacija Matematičke gimnazije.
Radi toga treba da se podsetimo činjenice da je našu školu, pre vise od 55 godina, tačnije 1966. godine, osnovao profesor dr Vojin Dajović (sa saradnicima) po ugledu na specijalnu moskovsku gimnaziju koja nosi ime Kolmogorova, a koju su pohađali učenici posebno nadareni za matematiku. Andrej Nikolajevič Kolmogorov je uz mnogobrojne rezultate u nauci i pedagoškom radu poznat i priznat u svetu po jednom statističkom testu koji je kasnije nazvan njegovim imenom – test Kolmogorova. Mislim da nimalo neću pogrešiti ako kažem da naša škola po kvalitetu nastave, kvalitetu svojih učenika, broju osvojenih nagrada, broju doktora nauka… “prolazi” test Kolmogorova sa vrlo visokim stepenom saglasnosti, i da zapravo i sama sad predstavlja standard u svetskim okvirima.
Učenici smo jedne izuzetne škole i možemo i treba da se time ponosimo!
Gledajući vas koji ste sada ovde, ne vidim sede kose ni bore na licu – srcem se najbolje vidi – vidim ono što i škola pamti – našu mladost, radost, brige, uspehe… mladalačke ljubavi, od kojih je meni poseban biser - ljubav naše Spome i Evtima.
Zahvaljujući sajtu koji je opremio naš drug Ljubiša Jovev saznali smo iz objava i/ili međusobnih dopisivanja mnoge divne stvari jedni o drugima: kako je naš drug Jokanović Dušan (Jokac) bio na Himalajima, a i mnogim drugim svetskim vrhovima – bravo!, kako su srećni i presrećni neki među nama sa puno unučadi, kako je sin Goce Ćetković bio đak generacije u Matematičkoj gimnaziji, kako je naš drug Ekrem bio na radnoj akciji: “Ide Ekrem na čelu kolone i on nosi kratke pantalone…”
Neki od nas su i predavali u Gimnaziji: Veljković Mihailo (pokrenuo i sa učenicima izdavao školski list “Njičak”!), Jovanov Đurica, a od prisutnih Gordana Ćetković, Dragoslav Ljubić i ja.
…
Kaže se da konopac treba da bude dug, a govor kratak, ali ja ću zamoliti za dopuštenje da upredem još nekoliko niti sećanja:
- Koja se još škola može podičiti profesorom fizičkog koji je, kao naš ovde prisutni profesor Milakov (koji je sada ovde sa nama u svojoj 92. godini!), sa preskočenih 4.42m bio rekorder tadašnje zemlje? A vodio je učenike naše generacije na skijanje (i čuvao skije kao inventar škole)
- Ko je imao takvog profesora hemije kao što je bio profesor Vasilije Jović, naš Hemke, naš Čiča? Kad je jedne godine u dvorištu osvanuo na zidu potpis nekih učenika, među kojima je bio i potpis direktorovog sina – Hemke je izveo te momke u dvorište, svakom dao četku u ruke i pred njih stavio kantu sa bojom, sa zadatkom da okreče ceo zid. Učenici su iz hodnika provirivali u dvorište i došaptavali se i… godinama posle toga zid je bio čist!
- Kako se ne setiti prefinjene Branke Đerasimović i savršenstva njenih predavanja iz geometrije!
- Ko ne pamti (ako i nije učio engleski) elegantnog Acu Engleza, ili dobroćudnog namćora Smiljketa, profesora istorije koji bi nam na kraju godine zaključivao petice sa 6, 7 ili i više minusa (što je bio broj jedinica koje bismo dobili odgovarajući lekcije, uz česte “bisere” kao onaj našeg druga Nikole Živkovića koji je rekao “… Turci i ostala buržoazija…”)
- Tu je bio i naš profesor Đoka Logika, čuven po rafalnom pričanju, pa kruži anegdota da je u razgovorima s njim trebalo čekati da zastane ne bi li udahnuo vazduh, pa onda ubaciti svoje dve-tri rečenice
- Kako drukčije nego kao izuzetan shvatiti gest profesora Dajovića i njegove supruge, profesorke Milice Ilić-Dajović koji su godinama volonterski držali nastavu u Matematičkoj gimnaziji?
…
Hvala vam svima koji ste došli, našim profesorima posebno!
Ponesimo ove današnje trenutke sa sobom kao okrepljenje za budućnost.
Pozdravljam vas, želeći sve najbolje, u ime naše škole, u ime generacija koje nastavljaju našim putem... i molim profesora dr Vladimira Mićića da nam, u ime onih koji su nam predavali, kaže koju reč.
4. maj 2023.
U Beogradu,
U svečanoj sali Matematičke gimnazije Vesna Jevremović